RIO TINTO

04/05/2022

DOBIJENA BITKA ALI NE I RAT

U ovom tekstu pokušat ću, sa svog aspekta, da sagledam situaciju oko ozloglašene kompanije RIO TINTO i duhovne letargije našega naroda uopšteno, a posebno mladih duša. Letargija je svakidašnja bolest, koja napada misli ali ako pređe u srce ulazi u krvotok i postaje deo našeg mentalnog sklopa. Tada se jako teško leči. Zato neću ići u širinu nego ću se zadržati na ovih par tematika.

1. Šta je RIO TINTO i zašto je opasan, nepoželjan u srbiji?

2. Prodajemo li mi to zdravu životnu sredinu i pravo svakoga čoveka na zdravu životnu sredinu?

3. Dali masovni protesti znače da građani srbije imaju crvenu liniju koju neće proći nizakakve pare?

4. Duhovna letargija kao posledica greha i uticaj medija u srbiji na isto.

5. Ima li nade da se ikada povuče neka druga linija osim crvene, neka zelena, plava itd. ili ćemo se prodati za trideset srebrnjaka, samo je pitanje vremena?

Pet pitanja na koje želim dati odgovor, kao član društva ljubitelja prirode "So zemlje" - duhovno ekološko društvo. Pre nego što počnem moram da kažem (izjavim) da je ovo isključivo moje, skromno i lično mišljenje, promišljanje na probleme ekologije i duhovnog stanja društva.

1. ŠTA JE RIO TINTO I ZAŠTO JE OPASAN, NEPOŽELJAN U SRBIJI?

Vreme ne postoji. To su tvrdili mnogi veliki umovi... sve pa i Nikola Tesla je imao teoriju da je vreme kretanje..., jedan od najvećeg genija u istoriji čovečanstva. U filozofskom smislu čovek je u konstatnom kretanju. Čovek ima početak, rođenje, ali nema kraja... u tome se razlikujemo od Stvoritelja jer on nema ni početka ni kraja. Sve u svemu ne bih ulazio dublje u ove delikatne debate, već samo utvrdio da je svima nama zemlja proputna stanica. Svi se mi krećemo ka nečemu. To nešto mi hrišćani nazivamo večnost, nebo, pobožanstvenjenje itd. U večnosti nemože da se stigne, u večnost se ulazi, zapravo svaki čovek koji je začet već se nalazi u večnosti. Za onoga koji je činio loše, nakon smrti produžiće se praznina, tupavost, letargija, mržnja itd., kako je živeo na zemlji, živeće i u večnosti bez mogućnosti popravka. Dok za onoga koji je živeo u skladu sa Božjim zakonima, ili sa zakonima prirode koji niije poznavao Boga, nastaviće živeti stanje koje je izgradio u hotelu koji se zove zemlja. Nakon ovog zemaljskog života stanje se uvećava i nastavlja da raaste. Dobrota raste i nastavlja da raste, Mržnja i zloba isto tako.... Zašto je ovaj uvod bitan da bi objasnili šta je Rio Tinto, i zašto je trenutno sa sadašnjom tehnologiijom iskopavanja i rudarenja jedno zlo za srbiju odnosno za nas. Ovaj vid je itekako bitan, jer mi promatramo ekolologiju ne kao vrhunsko dobro, već kao prekrasno, ogromno dobro, koje nam je Bog poverio na čuvanje radi našeg dobra. Svi imamo tu zajedničku odgovornost a letargija je virus ubačen u narod, koji daje stranim kompanijama i vladi koju mi plaćamo da sistematsko uništava najveće dobro za fiziči pa i duhovni život na zemlji. Ja mogu da idem i pešice ako benzina više nema, mogu ručno da kosim travu, mogu mnogo toga, ali ako nemam vode umirem. Ako nemam hrane umiren. Ako nemam zdravu životnu sredinu moji životni vek se skraćuje i postaje jadan, pun boleštija i nekvalitetnosti. Stavlja mi lance i crne naočare na oči da ne mogu uživati u onome što je Bog stvorio...

RIO TINTO illi Rio Tinto International Holdings Limited ima zapošljeno trenutno oko 45000 radnika. Kompanija je osnovana 1873 godine i ima središte u Londonu. Rio Tinto je pre svega metalska i rudarska kompanija, i to šesta u svetu po prihodima. Reč je o englesko-australijskoj multinacionalnoj kompaniji, sa sedištem u Londonu, koja posluje u 35 zemalja sveta, a pod sloganom "Proizvodimo ključne materijale za ljudski napredak". Sasvim sigurno je da im je reputacija jako loša u svetu. Ostavljanje pustoši iza sebe nisu retka pojava kod njih... Najopasniji zagačivač vode danas u svetu po mnogima je upravo ova kompanija i kompanija koja se bavi istim iskopavanima i preradom ruda kao što je litijum i bor.

Kompanija Rio Tinto se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra, stanovništvo počelo pobunu, koja je prerasla u građanski rat koji je odneo 20000 života. To je bila cena za nezavisnost ostrva Bugenvil i izbacivanja kompanije Rio Tinto na neko vrere iz njihove neposredne životne sredine. Rat se vodio od 1988. do 1997. godine.

Kada su aprila 2020. godine nevladine organizacije u Australiji pozvale Rio Tinto na odgovornost, iz Rio Tinta su saopštili da su primili k znanju brige grupa civilnog društva kada je reč o pitanjima zaštite životne sredine i ljudskih prava. (Kakav cinizam i prljava politička, diplomatska izlizana izjava)

"Verujemo da je najbolji način za rešavanje bilo kojih trenutnih problema putem vlasnika rudnika koji rade direktno sa narodom Bugenvila", izjavili su iz Rio Tinto, preneo je Rojters.

Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija Rio Tinto uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara, tokom istraživanja gvozdene rude, u klisuri Jukan, od kojih je jedno predstavljalo retku istorijsku lokaciju nastanjenu 46 hiljada godina.

Iz kompanije Rio Tinto odmah su saopštili kako je pokrenuta unutrašnja istraga u kompaniji, koja je dovela do, u prvom navratu, smanjenja bonusa trojici menadžera koji su učestvovali u ovom događaju, a nakon protesta australijske i svetske javnosti, i do njihovog otpuštanja.

Čim je ovaj incident obznanjen, čelnici kompanije Rio Tinto izjavili su da će u potpunosti sarađivati sa istragom koju vodi vlada Australije o ovom incidentu.

Dakle reputacija ove kompanije kroz istoriju nije baš na zavidnom nivou. Pitanje je zašto bi očekivali da će dda se ponašaju drugačije u našoj zemlji?

Ne smemo zaboraviti i činjenicu da je Rio Tinto bio naširoko kritikovan od strane velikog broja ekoloških organizcija i grupa, kao i vlade Norveške zbog uticaja rudarskih aktivnosti na životnu sredinu koja je bila katastrofalna ali prekrivana novcem dugo vremenat. Mnogo toga se zažmuri kada je na stolu novac. Norveška vlas je na kraju pritisnuta ekološkim organizacijama i grupama, priznala ozbiljnu ekološku štetu koja je direktno proizvela Rio Tinto u rudniku Gracberg tako da je Norveška u rekordnom vremenu isljučila Rio Tinto iz svog investicionog protfolja.

NAPOKON DOLAZIMO DO PROBLEMA RIA TINTA U SRBIJI ILI (I) VLADE SRBIJE...

Pre otprilike 16 godina je otkriven novi mineral u blizini Loznice. Mineral je uglavnom litijum i bor. Količina ove rude nije niti malo neznatan. Zbog velika koncentracije rude najviše litijuma i bora po toni iskopane rude, ovaj region u srbiji je postao jedan od najznačajnijih nalazišta litijuma u svetu. Broji se da se 10% sveukupnog litijuma u svetu nalazi se upravo u ovom regionu. nalazište u blizini Loznice.

Nakon ovakvih i sličnih saznanja, dobijenih informacija, što nije teško doći do njih u današnjem vremenu tehnologije i društvenih mreža, ekološki aktivisti, od kojih smo i mi, društvo ljubitelja prirode "So zemjle" podržali svim ljudstvom, srcem i sredstvima, su organizovali dobro organizovanu, seriju protesta protiv najave otvaranja rudnika i jalovišta. Multinacionalna kompanija Rio Tinto je stoprocentni vlasnik prijekta "Jadar" saopštila je da se "radi na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji". Ironično zar ne? Napominjem samo da zakoni o zaštiti životne sredine u Srbiji je na nerazumnom niskom nivou. Daleko niža razina zaštite nego na primer Kina koja važi za državu jednu od najvećih zagadživača na zemaljskoj kugli. (primer je Zin Đin iz Bora. Počeli su sva iskopavanja i vađenja i proizvodnju gotovih proizvoda odmah bez "prešaltovanja na evropske standarde". Srbija nema evropske standarde što se tiče ekologije. Mi smo ostali na standardu "kuverte na stolu", to je jadno ali izgleda jedini standard u Srbiji. Znam da zvuči sada malo preterano, apokaliptično i isključivo, ali imam više nego dobrih razloga za reći to, i to ću izneti, obećavam u drugom tekstu. Ne bih želeo sada da opterećujem ovaj članak tim poznatim stvarima.

Nakon retkog okupljanja građana u tolikom broju oko jedne ideje, a to je zaštita prekrasne prirode i prirodnih resursa koja Srbija ima, primorali su ljude sa etikom "kuverta na stolu" da ukinu uredbe o utvrđivanju prostranog plana područja posebne namere za realizaciju projekta eksplatacije i prerade minierala jadrarita Jadar od 13 februara 2020. godine. Međutim dobijena je jedna od malih bitka ali ne i odlučujeća bitke, daleko smo od dobijanja rata. Dobijanje rata je daleko, daleko, daleko. Za sada je ukinut prostorni plan je koji više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno njegovom "ćerkom" firmom Rio Sava, sve dozvole, sva rešenja i sve dozvole. Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji? Ne bih se kladio...

U Loznici, gradu od oko 20.000 stanovnika, tik uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom, već dugo se lome koplja oko projekta Jadar, multinacionalne kompanije Rio Tinto i njihove namere da u Srbiji izgrade rudnik litijuma.

Jedna od bitaka upravo je završena - gradska uprava, posle najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ukinula je prostorni plan Loznice koji u tom kraju predviđa rudnik.

Isti odbornici, odnosno skupštinska većina, pre samo četiri meseca su usvojili taj plan, ali su potom usledili protesti lokalnog stanovništva, koji su kulminirali organizovanjem blokada saobraćajnica u čitavoj Srbiji nedeljama.

"Pobeda je kad sve bude gotovo i Rio Tinto ode, ovo je samo jedan korak napred", kaže za BBC Zlatko Kokanović iz sela Gornje Nedeljice, predstavnik udruženja "Ne damo Jadar".

"Postoji začkoljica, zamka koju smo prozreli", kaže Nenad Samardžić, odbornik opozicione Srpske radikalne stranke.

"Ako je njihova želja iskrena i ako smo svi saglasni po ovom pitanju, zašto su odbili naš predlog da Vladi Srbije pošaljemo mišljenje Skupštine Opštine da se ukine i Plan područja posebne namene", dodaje Dragan Pajić, odbornik grupe građana "Smelo".

Prostorni plan područja posebne namene za projekat "Jadar" Vlada Srbije usvojila je 2020. godine.

Opozicija ističe da je ukinuti gradski prostorni plan rezultat tog plana.

"Ako ne žele ukidanje tog plana, šta je to onda? To je znak da ne misle iskreno i da samo kupuju vreme", kaže Samardžić.

"Nadamo se da će građani razumeti da je ovo što se radi samo manevar u pokušaju da se umiri javnost", dodaje Pajić.

Dakle, bitaka oko projekta Jadar i Rio Tinta biće i u budućnosti, ali deluje da se više neće voditi na lokalu - u Loznici.

Vladimir Tripković, načelnik Odeljenja za planiranje i izgradnju gradske uprave u Loznici, nema odgovor na pitanje BBC-ja šta će dalje biti sa projektom Jadar.

"Praktično, to je sada pitanje za Vladu Srbije", kaže Tripković.

Kompanija Rio Tinto za to vreme ističe da će u realizaciji projekta Jadar nastaviti da se vodi zakonskim okvirima.

Promenjen je ustav Republike Srbije organizovan poznati sramotni referendum i druga nasilno nametanja mišljenja zbog Rita Tinta. Ugovor ili predlog ugovora koji mora biti dostupan javnosti, nikada niko nije video i puno stvari koje smrde na kilometar i ponižavaju barem malo zdravog razuma što je ostao u ovoj zemlji i koji je nije progutala nacionalna frekfenkcija i realiti šou i ostale grozote koje su masovno zastupljenje na našim televizijama, i zanimljivo daleko najviše u regionu pa i usudio bi se reći i u svetu. Namerno sistematsko, temeljno ispiranje mozga... to smo živeli godinama i to znamo šta je. Ovo je sada CENTRIFUGA!

Na kraju ću da odgovorim na pitanje zašto je opasan Rio Tinto za životnu sredinu. Ili neću. Dovoljno je samo pogledati u prošlost i gde je Rio Tinto prošao kako kažu tu trava više ne raste...

ZAKLJUČAK: Ja kao građanin Republike Srbije najviše se plašim države!

2. PRODAJEMO LI MI TO ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU I PRAVO SVAKOGA ČOVEKA NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU?

NE!!! Nikako! Taman posla. Ne prodajemo mi PRODAJU NAM ONI!!!

ŠTA ĆEŠ NAPRAVITI? Zavući se u mišiju rupu i izgovarati poznatu srpsku mantru "ćuti dobro je" ili "biće bolje" EE PA NEĆE. Bolje počinje od tebe, odnosno MENE!!!

3. DALI MASOVNI PROTESTI ZNAČE DA GRĐANI SRBIJE IMAJU CRVENU LINIJU KOJU NEĆE PROĆI NIZAKAKVE PARE?

Puno crvenih linija smo pustili "kao ništa" da prošetaju štetočine. Zadnji alarm u vezi Ria Tina daje ogromnu nadu da nas ima... da ima ljudi koji imaju sposobnost kritičnosti i sposobnost rasuđivanja usred medijskog bombardovanja i šakiniranja sa svih strana.

Velika okupljanja daje ogromnu nadu i snagu ljudima, i osećaj da "nisu pali sa marsa", da nas ima normalnih, sa razumskim prosuđivanjem realnosti, opasnosti, štetnosti i linija koje trebamo, MORAMO povlačiti!

Ličnog sam mišljenja da smo još jako daleko od nekih zelenih ili plavih linija koje trebamo braniti ali crvena linija je do nekle libelisana. Nadam se da letargija i uspavanost neće napraviti da se povučemo... Što je veoma lako, budući da ljudi, pogotovu mladi masovno gledaju da "pobegnu" iz ove pandemijske kutije koja ti servira odnosno infunzuje mišljenje i gde je ponižavanje čoveka kao osobu svakodnevo, ako smatramo čoveka kao misaono, odnosno intelektualno slobodno biće.

4. DUHOVNA LETARGIJA KAO POSLEDICA GREHA I UTICAJ MEDIJA U SRBIJI NA ISTO

Prvo da počnemo od neke kakve takve definicije. Pokšat ćemo definisati letargiju pa povezati sa duhovnošću pa sa intelektom, pa sa medijima pa sa srpskom centrifugom...

KADA UPOTREBJAVAM U TEKSTU LETARGIJA MISLIM NA: letargiju u svakodnevnom govoru koja označava nemar (krajnju nemarnost), tromost, inerciju, idisponiranost, ravnodušnost, otupelost, nezainteresovanost na svet oko sebe, klonost duhom i utučenost. Letargiju još prati i izričito smanjena motivacija i apatija, te je time usko povezana sa melanholijom. Ja bih dodao ovoj definiciji još i tri reči: učmalost, tromost, sporost. Letargija je pojam koji je grčkog porekla, i potiče od reči lethargia, lete, koja se prevodi i kao zaborav, zaboravnost, ili kao apatija.

Mislim da bi samo ta jedna reč odgovorila na ovo pitanje. No, pitanje je kako je došlo do toga? Kako je država, prosvetiteljstvo, familija, porodica, društvo uopšte dozvolilo da imamo danas mlade savršeno letargične, da imamo penzionere koji pod uticajem medija su potpuno bez rasuđivanja priključeni na medijsku infuziju i to im je jedina hrana, na jutarnjom, o podne, u dnevniku naveče, itd... Čovek od tamo...27.-55 godina, nekakva srednja dob je uglavnom nezainteresovana za budućnost. Mašina svakidašnjice i preživljavanja ih je ulovila te nisu sposobni ili nemaju snage boriti se za neko opšte dobro.

Iako Letargiju mogu da izazovu i neki hemijiski procesi u čovekovom organizmu, opet, uglavnom je ona posledica psihološkog delovanja, ili ne delovanja, slabe pokretljivosti itd.

- GREH. U hrišćanstvu ali i u mnogim drugi religijama, kao jedna od prvovidljivih posledica greha je upravo letargija. I letargija je u puno slučajeva povod za greh. Odnos sa Bogom, priznavanje krivice i iskreno kajenje leči letargiju. Naš pravoslavni narod je među ostale pravoslavne narode daleko u lošijij situaciji. Poznajem jako puno ljudi koji nikada nisu ušli u crkvu a kršteni su. Još više poznajem ljude koji ulaze u hramove samo na venčanja krštenja ili "ne daj Bože" nekog sprovoda. Daj Bože da takav čovek ima vlastitu molitvu kući. Kada kažem molitvu pri tom ne mislim da pročita iz molitvenika neke definisane molitve kako bi obavio svoj pobožni čin, već da ima jedan živi odnos s Bogom. Živi! Naravno živi, jer je Hrist vaskrsnuo od mrtvih i živi. A sa živim čovekom, osobom, Bogom, trebao bi da imaš živi odnos. Napuštajući Boga, svoja načela, moralna načela, čast, obraz i rasturanje porodice, dostojanstva žene, dovelo je narod i mlade do trenutka otupavelosti, nemarnosti, tromosti, duševne inercije, ravnodušnosti, nezainteresovanosti na svet oko sebe, klonulost duhom i utučenost. Rešenje za obnovu naroda je ponovna evangelizacija već evangelizovanog naroda koji je izgubio korene i napustio Hrista svojim životom, a jako dobro se indentifikuje, više kao potrebu postavljanja u osu svog indetiteta, nacionalnog, verskog što je više puta poistovećeno, bilo da govorimo o pravoslavcu ili o katoliku... Greh nije kao neki prekršaj zakona Božjeg, Crkvenog, nego više kao neka saobraćajna nesreća koja ostavlja oštećenja na automobilu ili povređuje ljude a nemalo broj puta ima i mrtvih - duhovno mrtvih...

Ja vidim problem nerazvijene ekološke svesti kod nas i nekritičnost i letargiju za borbu za bolju budućnost dece, osećaj da moramo nešto ostaviti kao zaostavštinu budućoj generaciji baš GREH. Rešenje ekološkog pitanja i uređene države u vezi s tim je apsolutno moralno pitanje svakog pojedinca. Platiti ili izdejstvovati da čovek da izađe iz zatvora, nisi ništa uradio. Njegovo srce ostaje isto, ili još gore jer se u zatvoru naučio mnogo lošeg. Potrebno je čoveku menjati srce, svest, vratiti moralne postavke na fabričke. Slobodno odbaciti od evrope sve toksične otrove koje nam nude i početi graditi! Država nam je srušena, razorena. Autoput je doduše izgrađen ali mislim da će to biti autoput do pakla. Ne! Nisam otišao predaleko, otišao sam samo u suštinu. Ako lečiš kožnu bolest pomadama, kremama, dobit ćeš rezultat samo na kratko, povući će ti se bolest, ali problem leži u krvi. Krv je bolesna. Izleči krv i neće se više manifestovati na koži takve vrste bolesti. U svakom slučaju ostavljam vas da misite kako vama odgovara, ali pri tom imajte na umu i znajte da je relativizam GLUPOST. Postoji samo jedna istina. Nema više istina. Ne postoji moja istina, tvoja istina, njegova istina. Ili jeste ili nije. Ili je pravilno ili pogrešno. ISTINA JE APSOLUTNA INAČE NIJE ISTINA.

- UTICAJ MEDIJA U SRBIJI: Na ovo je samo jedan odgovor - CENTRIFUGA! Ko je pročitao predhodni tekst razume će moju misao.

5. IMA LI NADE DA SE IKADA POVUČE NEKA DRUGA LINIJA OSIM CRVENE, NEKA ZELENA ILI PLAVA ITD. ILI ĆEMO SE PRODATI ZA TRIDESET SREBRNJAKA, SAMO JE PITANJE VREMENA

U uvodu ovog članka sam napisao odgovor na peto pitanje. Mi smo putnici. Svi ćemo jednog dana završiti kao kuće crvima bilo kralj, bilo prosijak... Dakle krećemo se ka "kraju". Putujemo. Hodočastimo, vozimo se u telu dok ne stignemo do cilja. Čovek može putovati u beznačajne, beznadežne, jednolike, ružne krajeve do ovog cilja, a može uživati u prekrasnim predlima, u prekrasnoj prirodi, vazduhu, vodi, planini, moru... Čovek će to odlučiti. Što se tiče Srbije, ne bih voleo da budem pesimista, jer sam rođen baš u njoj i volim je i dizaću glas protiv svega što nije u skladu sa mojim stavovima o prirodi i o zdravoj životnoj sredini. Ali znam da mislim i pomalo realistično. Srbija se odavno prodala i to puno manje od trideset srebrnjaka. Pitanje je samo vremena kada ćemo razbucati i ovo što nam je ostalo. Zato prijatelju PROBUDI SE!!! Biće kasno posle. BAŠ TI SI NEOPHODAN, u bilo kakvom protestu, peticiji, izražavanju svog stava na referendumu ulici...

TI SI NEOPHODAN! Nemoj uzeti stav mase. Razmisli. Imaj svoj stav, uverenje utemeljeno na činjenicama, razmatranjima itd... i zato TI SI NEOPHODAN za promeniti ne nešto i nečega, nego SVEGA u ovoj našoj privremenoj otadžbini.

Tekst sastavio Anton Pernat